Rast useva
Učinak useva najočigledniji je tokom perioda rasta jer biljke nastavljaju da rastu, proizvode zrno i sazrevaju, a krajnji rezultati se postižu pri žetvi.
Preciznost opreme za setvu i sadnju dovodi do vrhunskih rezultata useva tokom ostatka godine, a to je vidljivo na nekoliko ključnih područja razvoja biljaka.
“I zazovna sezona zahteva jake i zdrave biljke
Trka useva s vremenom
Smatra se da je vreme tokom sezone ključan faktor od kojeg zavisi koliko brzo usev može da raste i završi svoj životni ciklus. Međutim, performanse opreme za setvu i sadnju u smislu postavljanja semena i đubriva takođe određuju koliko brzo biljka može da pristupi hranljivim materijama i vlazi koja joj je potrebna za klijanje, rast i razvoj. Brz, siguran pristup ovim bitnim elementima omogućava brz rast biljaka, a to rezultira s nekoliko pogodnosti za celokupni usev.
Insekti mogu biti problem kod svih useva. Iako postoje različite metode kontrole ovih štetočina u obliku pesticida, ključna komponenta smanjenja štete koju insekti mogu da nanesu je brzo klijanje i zrelost useva. Insekti nanose štetu u određenim fazama rasta rano u životnom ciklusu biljke i što brže biljka pređe ovu ranjivu fazu, to će biti manje štete od insekata.
Korov se definiše kao biljka izvan mesta i, poput drugih biljaka, i njemu su za rast potrebne hranljive materija i vlaga. Prema tome, ako korov raste uz useve, nadmetaće se sa biljkama za te resurse. Mnogi korovi imaju velike korenske sisteme koji sežu duboko u zemljište kako bi apsorbovali vredne hranljive materije i vlagu kojih u nekim godinama može biti malo. Neki usevi teže izlaze na kraj sa korovom zbog svoje fiziologije i veliki pritisak korova ima za rezultat znatno smanjeni prinos. Osim toga, lišće korova može onemogućiti lišću useva da bude izloženo sunčevoj svetlosti, što takođe igra ulogu u smanjenju prinosa. Zato je važno da usev proklija i raste što je brže moguće kako bi razvio korenski sistem koji će mu omogućiti da se mnogo efikasnije nadmeće s korovom kako on ne bi predstavljao problem tokom ostatka perioda rasta.
Svi usevi, kao deo svog životnog ciklusa, proizvode cvetove od kojih nastaje zrnevlje koje se žanje na kraju godine.
Neki usevi, kao što su uljana repica i pšenica, u periodu cvetanja su osetljivi na spoljnu temperaturu. Ako je temperatura previsoka dok je usev u ovoj fazi, cvetanje može biti prekinuto i može doći do gubitka prinosa. Usev koji uspe da sazre i završi fazu cvetanja pre nego što vreme postane suviše toplo, izbeći će ovaj problem i sačuvati potencijal prinosa.
U nekim područjima, hladno vreme je neizbežno na kraju perioda rasta, a u nekim godinama može nastupiti pre nego što se to očekuje. Ako usev još uvek sazreva kada nastupi mraz, to može dovesti do značajnog smanjenja prinosa i kvaliteta useva. Zato, na početku sezone, usev koji započinje, sazreva i završava svoj ciklus rasta što je brže moguće ima mnogo veće šanse da izbegne rizik od štete prouzrokovane ranim mrazom.
Ujednačenost na parceli
ABudući da usev niče i sazreva tokom cele sezone, imperativ je da raste što je moguće ravnomernije bez obzira na teren, strukturu zemljišta i prisutnost ostataka prethodnog useva. I na prinos i na kvalitet zrna utiče nejednaka populacija useva, što poljoprivredniku smanjuje ukupni povrat ulaganja.
Kod useva koji rastu gusto zbijeni, kao što su kukuruz i uljana repica, ravnomeran razmak između biljaka u redu i doslednost dubine sejanja ključni su za postizanje maksimalnog mogućeg prinosa. Stabljike kukuruza koje ne niknu unutar jednog dana jedna od druge, kao rezultat razlika u dubini setve, rezultiraju neujednačenom zrelošću što dovodi do smanjenja veličine klipa i kasnijeg ukupnog prinosa zbog nadmetanja biljaka iz različitih redova. Ovo nadmetanje takođe se događa ako su semenke postavljene na nejednakoj udaljenosti jedna od druge u redu jer se biljke postavljene preblizu jedna drugoj nadmeću za iste resurse i daju mali ili nikakav prinos. Praznine koje postoje u zasadima biljaka takođe smanjuju prinos jer ima manje biljaka koje mogu da iskoriste vlagu, hranljive materije i sunčevu svetlost. Iako je uljana repica dosta drugačija biljka u odnosu na kukuruz, značajan korenski sistem i agresivno grananje biljke zahtevaju preciznu dubinu i razmaka između biljaka kako bi se proizveo najbolji mogući usev.
Kada je reč o primeni herbicida, uslov je da usev bude u odgovarajućem stadijumu pre nego što se može prskati. Biljke koje su ili ispod ili iznad potrebnog stadijuma, što je rouzrokovano neujednačenom zrelošću useva, mogu da pretrpe oštećenja herbicidima što dovodi do gubitka prinosa. Ravnomernim sazrevanjem useva smanjuje se ovaj rizik i, u kombinaciji s brzim sazrevanjem, omogućava efikasniju primenu herbicida prskanjem korova u najranijoj mogućoj fazi. U određenim sistemima uzgoja to takođe može smanjiti potrebu za drugom primenom herbicida što smanjuje uticaj na životnu sredinu i podstiče veću održivost.
Tokom sezone useva može biti potrebno primeniti fungicid na usev ako to situacija zahteva kako bi se sprečile bolesti koje smanjuju i prinos i kvalitet useva. Mnoge primene fungicida zahtevaju da usev bude u ispravnom stadijumu, što se često događa u kratkom vremenskom roku. Zato je imperativ da usev što je moguće ravnomernije sazreva kako bi se omogućila najefikasnija moguća primena fungicida i veći povrat ulaganja.
Mehaničko suzbijanje korova
alat više za kontrolu korova. U situacijama kada je korov veoma otporan, kada nema dovoljno aktivnih supstanci, propisa i u cilju smanjenja herbicida, međuredna kultivacija je dobra alternativa.
Glavna svrha međuredne kultivacije je uništiti korenje korovskih biljkama, ali međuredna kultivacija ima i druge agronomske prednosti kao što je razbijanje kore zemljišta i zaustavljanje isparavanja. Za uspešno mehaničko suzbijanje korova s međurednim kultivatorom, ključnu ulogu ima ravnomernost useva.